Српска кинематографија има велики број филмова који су пунили биоскопске сале и одушевљавали гледаоце широм земље. Одређени број филмова датира из осамдесетих година, али је њихова популарност и даље велика. На листи од десет најгледанијих свих времена су Валтер брани Сарајево, Битка на Неретви, остало су комедије Тесна кожа, Ко то тамо пева, Маратонци трче почасни круг, Балкански шпијун, Жикина династија, Хајде да се волимо 2, Ми нисмо анђели и Зона Замфирова.

Да данас нема таквих филмова и да у општој кризи сценарија, која траје неколико година уназад, нема квалитетних сценарија за добру комедију сагласни су и редитељи и глумци и продуценти. 

Педесет пети Фестивал глумачких остварења домаћег играног филма остаће упамћен по много чему. Први пут у својој историји није одржан на Летњој позорници већ у биоскопу и не у августу него у октобру.
Упамтићемо га и по малобројној публици и малом броју глумаца који нису жалили труд да дођу у Ниш и поздраве верну нишку публику.

Ни маске, ни дистанца нису били препрека за размену емоција једних према другима и аплауз који се разлегао у свим салама биоскопа „Синеплекс” после сваке филмске пројекције. Утисци фестивалске публике су различити, али је једно заједничко, да је добро што је фестивала уопште и било.

Милош Петковић, писац:
Није као на Тврђави, али упркос овој ситуацији лепше је да се то ипак деси у Нишу и да глумци дођу да се поклоне најбољој публици на свету.

Алекса Петровић, студент социологије:
Добро је да је фестивал одржан. Потребно је то народу који већ месецима осећа глад за културним дешавањима. Нишки фестивал је увек био последњи делић летње слагалице коју слажемо да бисмо некако испуњени дочекали зиму. Мој утисак је да, иако измештен са Тврђаве у биоскоп, фестивал није изгубио од своје суштине. Недостајала су она окупљања око прес-центра, реке људи које прелазе мост ка Тврђави, деца која пресрећу глумце, али биће и тога. Следећи фестивал ћемо зато волети више.

У драми Мој јутарњи смех главну улогу тридесетогодишњег Дејана игра Филип Ђурић:

„Све што је икада утицало на мој живот у неком тренутку ми послужи да створим емпатију према улози. Кад смо већ кренули да градимо лик Дејана, почео сам око себе да посматрам људе сличног профила. То су релативно млади људи који још увек живе са родитељима, немају средстава за самосталан живот, самим тим су и размажени, а повучени и стидљиви. Са друге стране су бесни, пре свега на себе. Велики је опус емоција које таква улога вуче са собом. У једном тренутку сам схватио да имам потпуну слободу у креирању лика и после је све било лакше”, казао је Филип.

Последњу улогу Небојша Глоговац имао је у филму Јужни ветар. Последњи филм где је публика поново могла да ужива у глумачкој бравури преминулог глумца је остварење редитеља Марка Ђорђевића Мој јутарњи смех, који је приказан четврте фестивалске вечери Филмских сусрета у Нишу.

Филм је Марков редитељски деби, који је сниман 2017. године.

Нисам могао ни да сањам да ћу у свом првом филму имати великог Небојшу Глоговца. Али, ето. Снимали смо у Крагујевцу, само два дана. Његов део текста био је на целих двадесет страница сценарија. Он је то са лакоћом изнео, а ја сам био фасциниран како је за једно поподне успео да савлада тај крагујевачки изговор, присећа се млади редитељ.

Глумац четврте фестивалске вечери је Гордан Кичић, за улогу у филму "Реална прича"

У филму Реална прича, Гордан Кичић је главни глумац, косценариста, продуцент и редитељ.

„Било је доста посла са свих страна, али је задовољство веће, јер је филм добро прошао и код публике и код критике. Од недавно је преко Амазон прајма доступан широм света.”

Кичић је, у договору са Радио-телевизијом Србије, од Реалне приче урадио и серију од десет епизода која ће се звати Мама и тата се играју рата.Ова серија почиње свој телевизијски живот 17. октобра.

Члан овогодишњег трочланог жирија Филмских сусрета је и познати српски глумац Феђа Стојановић. Мање је познато да се родио у Алексинцу, 31. јануара 1948. године. Мада је имао само неколико месеци када се са родитељима преселио у Београд, у личној карти му је место рођења Алексинац.

Баш та 1948. година када је рођен, као и чињеница да му је отац био русофил, условили су његово име ‒ Феђа. Пошто је то било време када се због љубави према Стаљину и СССР-у могла добити робија на Голом отоку, пријатељи су глумчевом оцу саветовали да одустане од тог имена за свог сина. Феђин отац није прихватио добронамерне савете и срећом, прошао је без последица.

ПРИЈАТЕЉСТВОМ ПРОТИВ ПОШАСТИ

Треће фестивалско вече у Нишу отворио је филм Груди редитељке Марије Перовић.

После пројекције филма публици су се поред Војина Ћетковића, поклонили и Јелена Ђукић, Данило Лончаревић, Предраг Пеђа Бјелац и редитељка Марија Перовић. То је била најбројнија филмска екипа која је од почетка фестивала дошла у Ниш.

Kоментаришући нишки фестивал који се у условима епидемије одржава у одложеном термину и у скромнијој атмосфери, Војин је рекао:

Уметност се кроз историју суочавала са разним пошастима које су нападале људски род. Није ово нова ситуација. Можда је нама нова, али било је тога и пре. Међутим, и овај фестивал показује да ми нудимо неко решење. Ипак се јављамо да смо живи, да нешто радимо и да нас има. Мислим да смо дужни према публици да смислимо начин како да допремо до њих. Апсолутно подржавам и зато сам дошао. Волим нишки фестивал и Ниш и долазим кад год могу, али посебно у овим околностима мислим да је јако важно да се такве ствари одржавају.

Овогодишњи 55. Филмски сусрети, остаће упамћени и по томе што је фестивалска публика остала без пратећих манифестација које су  фестивал чиниле посебним. Дејан Дабић, коселектор и члан Савета Филмских сусрета,  одлуку Савета коментарише овако:

„Ове године, у периоду кад му време није, одржавамо ковид издање Филмских сусрета са идејом да наставимо макар и на овај начин континуитет нашег најстаријег фестивала дугометражног играног филма, а да не угрозимо здравље гледалаца.”

Уз поштовање епидемиолошких мера, званични програм, програм гостујућих филмова и званичне награде, остали су исти, без обзира што се програм не одржава на Летњој позорници у Тврђави.

О Фестивалу

О Фестивалу

Фестивал глумачких остварења домаћег играног филма „Филмски сусрети“ - Ниш је јединствена манифестација филмске уметности која искључиво вреднује креативни рад филмских глумаца.

Фестивал је почео са радом давне 1966. на иницијативу Удружења филмских глумаца Србије, пројекцијом филмова на летњој позорници у Нишкој тврђави. Први пут су се тада глумци окупили у Нишу да би се дружили и наградили оне који су пружили најбоље креације на филмском платну. До распада Југославије нишки Филмски сусрети су били фестивал глумачких остварења свих тада братских република Југославије а од њеног распада фестивал глумаца Србије.

Опширније

Биоскоп "Cineplexx" - STOP SHOP

Продаја карата

Комплети улазница за овогодишњи фестивал, по цени од 2000 динара за салу 1, односно по цени од 1500 динара за остале сале нишког „Синеплекса“,  могу се купити још само у суботу у Нишком културном центру од 10 до 18 часова и у самом „Синеплексу“ од 15 до 20 часова. У суботу почиње и продаја појединачних улазница по цени од 400 динара за фестивалско вече, али ће те карте моћи да се купе само у „Синеплексу“, свакога дана од 15 до 20 часова.

Наглашавамо да ће се појединачне улазнице продавати тако што ће посетиоци моћи да их купе само оног дана када се приказују филмови на које се те карте односе.