У драми Мој јутарњи смех главну улогу тридесетогодишњег Дејана игра Филип Ђурић:

„Све што је икада утицало на мој живот у неком тренутку ми послужи да створим емпатију према улози. Кад смо већ кренули да градимо лик Дејана, почео сам око себе да посматрам људе сличног профила. То су релативно млади људи који још увек живе са родитељима, немају средстава за самосталан живот, самим тим су и размажени, а повучени и стидљиви. Са друге стране су бесни, пре свега на себе. Велики је опус емоција које таква улога вуче са собом. У једном тренутку сам схватио да имам потпуну слободу у креирању лика и после је све било лакше”, казао је Филип.

У овом филму, у епизодној улози, појављује се и Небојша Глоговац који тумачи лик видовњака Милоша. Њихову сарадњу на филму, Филип Ђурић види овако:

„Имао сам и срећу и несрећу – срећу да први пут радим са тако великим глумцем какава је био Небојша Глоговац, и несрећу да то буде и последњи пут. Комуницирали смо у сцени, што значи да ме је гледао и слушао шта причам, па је и мени било много лакше да њега чујем. Та комуникација је била нешто ванредно, посебно у односу на то када сами снимате свој кадар, како се обично ради. Он је то радио с лакоћом, што је одлика великих глумаца. Снимање с њим било је изузетно лако и брзо и осећам најдубљу захвалност. После завршетка филма смо се још пар пута видели и дружили, не могу да кажем да сам Глоговца баш познавао, али осећам жаљење што у животу више никада нећу радити с њим.”

Филм Мој јутарњи смех снимљен је за непуних месец

дана, али у две године, што због недостатка средстава, што због разрађивања сценарија јер је првобитно замишљен као кратки метар.

Оливера Сашек Радуловић