БУЦКО ПОПУТ ПАЈЕ

„Глумачку каријеру почео је као ђак Павла Вуисића у филму Шешир професора Косте Вујића. Тада су се заволели филмска камера и наш овогодишњи добитник престижне награде, па је улетао у улоге Уљеза, утрчавао у Тесну кожу, више пута је дочекао крај рата као победник, био је љубавник, преварант, мрски непријатељ, возио се Балкан експресом, седео на усијаном Бурету барута. Филмска судбина му је подарила и улогу Отписаног, занавек се уписао међу филмске великане као Тихи, громогласно улетео у срца публике и критике”, речи су уметничког директора Фестивала Владана Живковића на свечаној додели Награде „Павле Вуисић,” која је друге фестивалске вечери уручена глумцу Војиславу Воји Брајовићу.

 

• Воја Брајовић и Владан Живковић Воја Брајовић и Владан Живковић
• Воја Брајовић и Владан Живковић Воја Брајовић и Владан Живковић
• Воја Брајовић Воја Брајовић
•  

Захваљујући се публици у сали 1 биоскопа „Синеплекс”, овогодишњи лауреат је истакао значај континуитета Филмских сусрета упркос епидемији, јер је фестивал најзначајнији управо глумцима. За престижну награду коју је добио, рекао да се она „не осваја, него додељује”.

„Када се добијају велике награде, попут пулске ’Aрене’, ’Златне палме’ или ’Оскара’, не може се говорити о тој награди, али када се добија ’Павле Вуисић’, онда морате да говорите о Павлу Вуисићу. О том чудесном глумцу, великом интелектуалцу и човеку, људи мало знају. Био је огроман глумац и познавалац наше уметности. Живео је своје улоге, био  веома амбициозан и студиозан и није препуштао своје улоге случају”, казао је Воја Брајовић примајући награду.

Брајовић је присутнима испричао догађај са снимања филма Шешир професора Косте Вујића из 1971. године у коме се први пут пред филмском камером нашао са великаном какав је био Паја Вуисић. Глумили су у сцени у којој  Вуисић није имао текст, већ је само слушао песму коју су изводили Брајовић (у улози Мике Аласа) и Цаци Михајловић. Ту сцену је Павле Вуисић враћао седамнаест пута, јер никако није био задовољан како је одглумио слушање,  пасиван, али сложен глумачки задатак. Неколико година касније, док су у Мостару снимали Поробџије, Брајовић  је због тог враћања сцене Вуисићу рекао да је штребер, на шта се он насмејао и објаснио: „Ето, ја немам децу, Дуја (брат) нема децу, кућа нам се ископала, али данас постоје нека деца којима се допада то што ја радим. Ја нећу да се они сутра разочарају”, цитирао је Брајовић великана домаћег филма.

У свом обраћању Брајовић је истакао да је Ниш важно место за глумце и додао: „И то што сте вечерас овде у малом броју, значи да сте у огромном броју.”

Брајовић је са присутнима поделио и анегдоту из сусрета са Нишлијком-обожаватељком у време док је била актуелна ТВ серија Отписани: „Угледала ме и рекла: ’Ја мислела ти шланг, а ти буцко.’ Тако нас доживљава публика, свако на различит начин. Ово признање радује и све оне који мисле да вредим. Мене ова награда толико узбуђује и чини задовољним, да не знам да ли је она то нешто испод чега подвлачим црту на ово што радим.”

Овогодишњи лауреaт Награде „Павле Вуисић” је на крају свог обраћања подсетио и на Вуисићеву поезију, песме које су записиване на салвeтама и паклицама цигарета. Једну од тих песама је Воја Брајовић и прочитао у свом драмском маниру, на задовољство присутних.

 

Оливера Сашек Радуловић